Tako je otkrivena hrana naše mladosti ili bar ona koja ima najviše potencijala da nas zaštiti od štetnih uticaja sredine i pogubnih bolesti.Sada ćemo vam pojedinačno predstaviti sve same zvezde. Postoje i druge namirnice koje sadrže korisne sastojke ali se ove izdvajaju po svojoj lekovitosti.

Avokado – Neki ga smatraju prirodnim maslacem i stvarno, ovo voće je najbolje kad se namaže na tost. U odnosu na pomenuti mlečni proizvod, ista količina avokada sadrži tek četvrtinu kalorija i ukupnih masti.Avokado ima više zdravih mononezasićenih masti, vlakana, vitamina E, folne kiseline i kalijuma od većine drugih vrsta voća. Pobeđuje ih i po količini luteina, moćnog antioksidansa koji čuva oči od katarakte. Lutein štiti i kardiovaskularni sistem od ateroskleroze (zadebljanja i otvrdnjavanja arterija). Iako sadrži čak 80% kalorija iz masti, avokado smanjuje obe vrste masnoća u krvi i holesterol i trigliceride.

Badem – Ako baš morate nešto da gricnete s vremena na vreme, sa bademom nećete pogrešiti. 48 koštica badema obezbeđuje 50% dnevne potrebe za magnezijumom, mineralom od izuzetnog značaja za zdravlje. Ovo koštunjavo voće je i dragocen izvor važnog vitamina E, vlakana i mononezasićenih masti. Potrebno je pojesti bar 30 g badema, kao jednu od pet porcija koštunjavog voća nedeljno, za očuvanje zdravlja.

Beli luk – O belom luku je urađeno na stotine naučnih studija, a lista njegovih lekovitih osobina je veoma duga. Štiti od raka, srčanih obolenja, bakterijskih infekcija i još mnogo čega. Kad je reč o bolestima srca, beli luk smanjuje faktore rizika: visok pritisak, visok holesterol i zgrušavanje krvi.

Banane – Većina ljudi unosi više soli (natrijuma) nego kalijuma, iako bi trebalo da bude obrnuto. Srećom, većina voli banane. Njih ima cele godine i tako možete

svakodnevno da ih jedete. Jedna srednja banana sadrži 465 mg kalijuma.

Bela rotkva – Oštar ukus ovog povrća delimično potiče od antikanceroznog sastojka koji se zove izotiocijanat. Ti sastojci rasteruju kancerogene materije pre nego što izazovu bolest. Činijica strugane rotkve sadrži i obilje vitamina C i 3 g vlakana.

Boranija – Tanjir boranije je vrlo dobar izvor vlakana – 4 g i obezbeđuje 20% dnevne potrebe za vitaminom C i 17% vitamina A, uglavnom kroz beta-karotin. Zelena boranija sadrži još dva karotenoida, lutein i zeksantin, koji štite od slepila izazvanog degeneracijom tkiva. Ovo povrće može da smanji i nivo šećera u krvi.

Borovnica – Borovnica spada u tri vrste voća i povrća sa najviše antioksidanata. Uprkos sićušnim bobicama ona je jedan od najjačih lekova za stres

i proces starenja, zahvaljujući crvenom pigmentu antocijaninu. Borovnica pomaže mozgu da uspešno proizvede dopamin, hemijski sastojak važan za dobru memoriju, skladne pokrete i osećaj zadovoljstva. Borovnice sprečavaju i infekcije urinarnog trakta.

Brokoli – Deca, a i većina odraslih, nisu baš oduševljeni zelenim „čupavcima“, a trebalo bi da budu. Naime, naučnici stalno otkrivaju nov koristan sastojak u ovom povrću. Brokoli sadrže dve jake antikancerogene supstance – sulforafan i indol-3-karbinol. Sulforafan veoma efikasno uništava kancerogene hemikalije koje unesemo sa hranom. Sulforafan ubija i bakteriju H. pylori koja izaziva čir na želucu i koja, prema novim istraživanjima, povećava i rizik od raka želuca. Indol-3-karbinol pomaže organizmu da bolje koristi estrogen, kao potencijalnu zaštitu od raka dojke. Brokoli su bogati i luteinom i zeksantinom koji štite očne ćelije od promena.

Porcija brokolija sadrži obilje i drugih korisnih sastojaka: 6 g vlakana, 10% dnevne potrebe za kalcijumom, 8% za selenom, 70% za vitaminom A, 123% vitamina C i 26% folata. Za dobro zdravlje preporučuje se čak i pet porcija ovog povrća nedeljno.

Bundeva – Puna je beta karotina i glavni je izvor alfa-karotina, blokatora karcinoma. 30 g semenki bundeve sadrži 20% dnevne potrebe za cinkom, koji jača imunitet i 38% potreba za magnezijumom koji je presudan za kontrakcije mišića, uključujući srčani mišić. Studije pokazuju da je jedan sastojak semenki odlična prevencija za benigno uvećanje prosatate (česta tegoba kod muškaraca preko 50 godina).

Brusnica – U crvenim bobicama ima više fenola nego u crnom grožđu i 18 drugih vrsta voća. Fenoli su sastojci biljaka koji smanjenjem lošeg holesterola štite od ateroskleroze. Brusnice bakterijama doslovno ne daju da rade šta hoće.

Stručnjaci veruju da su proantocijanini onaj njihov aktivni sastojak koji sprečava bakteriju E. coli da se zalepi za zidove bešike i prouzrokuje infekciju urinarnog trakta.

Grašak – Podseća na pasulj a spada u zeleniš. Ima manje proteina i više vode od pasulja, a sadrži slične hranljive sastojke kao zeleniš, vitamin K i beta-karotin npr. Važni sastojci su mu lutein i zeksantin, koji sprečavaju propadanje očnog tkiva.

Grejpfrut – je bogata riznica pektina, moćnog borca protiv holesterola, koji je ustvari vrsta vlakna.Grejpfrut je i jedan od najboljih izvora antioksidansa zvanog naringenin, koji sprečava rak. Kao da to nije dovoljno, ovo voće sadrži rekordnu količinu vitamina C, koji je takođe antioksidans. U čaši soka od grejpfruta nalazi se 148% dnevne potrebe za vitaminom C.

Dinja – Ovo voće je pre svega bogat izvor dragocenog kalijuma.Najnovija istraživanja kažu da ukoliko vaš organizam ne dobije dovoljnu količinu kalijuma u toku dana, to može da pretstavlja rizik za moždani udar, nezavisno od uzimanja lekova. Zvanično preporučena dnevna doza kalijuma je 3.500 mg a jedna kriška dinje ima 800 do 900 mg. Dinja sadrži i velike doze vitamina C i beta-karotina, koji smanjuju rizik od srčanih obolenja i raka.

Đumbir – Istraživanja su počela da potvrđuju ono što se zna već vekovima – da je đumbir važan činilac dobrog zdravlja. Sadrži nekoliko antioksidantnih biljnih hemikalija, uključujući džindžerol, koje deluju protiv raka i kardiovaskularnih bolesti. Ekstrakt đumbira smanjuje ukupni i loši holesterol i trigliceride. Istraživanja pokazuju da je đumbir u sprečavanju krvnih ugrušaka efikasan kao i aspirin.

Jabuka – Jabuke su bogate flavonoidima, moćnim antioksidansima koji štite i od raka i od srčanih bolesti. Dokazano je da onaj ko redovno jede jednu jabuku dnevno, smanjuje opasnost da doživi moždani udar ili umre od infarkta.Jabuke su najbolji voćni izvor katehina, moćnog zaštitnika od raka. Jabuke sadrže i kvercetin koji usporava širenje raka prostate, pluća i jetre.

Jagode – Samo jedna činijica jagoda pokriva dnevnu potrebu za vitaminom C i obezbeđuje 3 grama vlakana. Jagode su i jedan od najboljih izvora elagične kiseline za koju je poslednjih godina dokazano da snažno deluje protiv raka. I zato u sezoni jagoda ne štedite na njima.

Karfiol – Naoružan uobičajenim arsenalom hranljivih sastojaka koji krase povrće iz iste porodice, karfiol je važan faktor zaštite od raznih vrsta tumora, uključujući rak dojke i debelog creva.

Kupine – Ako želite obilje vlakana po kratkom postupku, jedite kupine. Samo pola šolje obezbeđuje 4 g vlakana, više nego većina cerealija. Kupine sadrže mešavinu rastvorljivih (smanjuje holesterol) i nerastvorljivih vlakana (sprečavaju zatvor i štite od raka).

Krompir – Krompir je najpoznatiji po onome što on ustvari nije. Ispržen krompir ima više štetnih nego korisnih supstanci, pre svega pun je masti i soli. Kuvani krompir, pogotovu mlad krompir, ili onaj kuvan u ljusci, može lepo da zasiti, uz više nego razumno unošenje kalorija. Krompir od 200 g sa ljuskom ima 220 kalorija, ni trunku masti, 43% dnevne potrebe za vitaminom C i 4-35% za većinom vitamina iz grupe B.

Kupus – Spada u porodicu dragocenog povrća koje štiti od mnogih nedaća. Desetine studija potvrđuju da smanjuje opasnost od raka. Kupus obiluje najpoznatijim antioksidansom, vitaminom C, a tu je i prisustvo folata (20% dnevne potrebe u jednoj porciji), B vitamina koji smanjuje rizik od raka i srčanih obolenja.

Losos – Losos je prva na listi riba sa dokazanim blagodetima za zdravlje. Omega-3 masne kiseline štite od raka dojke i drugih tumora i ublažavaju autoimune bolesti kao što su astma i reumatoidni artritis. Takođe, smanjuje rizik od srčanih bolesti, smanjuje nivi triglicerida, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i normalizuje srčani ritam.

Ljuta papričica – Kapsaicin, antioksidans koji daje papričicama svu onu vatru, suzbija rak i srčana oboljenja. Ne prija uopšte bakterijama i virusima. Ako vama prija , prijatno!

spadaju među one sa najdužim životnim vekom.Maslinovom ulju pripisuje se i manji rizik od raka jajnika u poređenju sa uljem kukuruza, kikirikija ili soje.

Paradajz – Zatrpani smo studijama koje otkrivaju da ljudi koji jedu mnogo paradajza, imaju mnogo manju šansu da dobiju rak, od onih koji ga malo jedu. Najubedljiviji rezultati tiču se prostate, pluća i želuca, a smatra se da je prevencija i kod raka dojke, jajnika i još nekih vrsta tumora. Velika zaštitna moć pripisuje se likopenu. Takođe prija i srcu. Paradajz bi bilo dobro jesti svakodnevno.

Pasulj – Smanjuje holesterol i reguliše šećer u krvi, a istovremeno je i dragocen izvor kvalitetnih proteina, niskog stepena masnoće. Pola šolje pasulja obezbeđuje 25% dnevne potrebe za folatom, B vitaminom koji smanjuje rizik od urođenih mana kod novorođenčadi, a štiti i od srčanih obolenja i pojedinih vrsta raka.

Pirinač – Tradicionalna azijska hrana kojoj se pripisuje zaštita od srčanih obolenja, dijabetesa i više vrsta raka. Šolja pirinča, posebno integralnog, obezbeđuje 3,5 g nerastvorljivih vlakana, do 15% dnevne potrebe za kompleksom B vitamina i 107% dnevne potrebe za magnezijumom, mineralu koji ima višestruko korisnu funkciju u organizmu.

Pomorandža – Ova sočna voćka vrvi od sastojaka protiv svakojakih boljki, a ne samo vitaminom C. Studije pokazuju da hesperetin (hesperidin), flavonoid iz pomorandže, štiti od srčanih bolesti, raka, infekcija i zapalenja, a pomorandža je jedan od najbogatijih izvora. U ovom južnom voću ima i pektina, koji smanjuje holesterol , kalijuma koji obara krvni pritisak i folne kiseline, posebno važne za trudnice.

Semenke lana – Ko bi rekao da su ove male semenke jedan od malobrojnih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina, kojima se pripisuje moć smanjenja srčanih bolesti, moždanog udara, raka i depresije. Semenke lana sadrže i fitoestrogen koji određuje profil holesterola. Lan pomaže i protiv zatvora.

Spanać – Tamnozeleno lišće spanaća, kao i blitve, koprive i zelja je puno boraca protiv raznih vrsta bolesti. Jedan tanjir barenog spanaća zadovoljava 66% dnevne potrebe za folatom. Tamnozeleno lišće je i bogat izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina C i K. Svakako je riznica gvožđa i to znaju svi koji su gledali Popaja.

Trešnje – Ovo voće svakako zaslužuje mnogo bolje mesto u vašoj ishrani od ukrasa na torti ili u koktelu. Trešnje su glavni izvor perilil alkohola, koji ubija ćelije raka, štedeći pri tom zdrave ćelije. Sadrže i melatonin, hormon koji normalizuje ciklus sna.

Cvekla - Uprkos slatkastom ukusu plod srednje veličine ima samo 22 kalorije. Cvekla je bogat izvor folne kiseline, važnog vitamina grupe B. Istraživanja pokazuju da antioksidansi u cvekli mogu da spreče srčane bolesti. Jedan od njih, betanin, smanjuje loši holesterol.

Cikorija i zelena salata – Ukoliko volite zelenu salatu, potrudite se da dodate po malo i cikorije . Ta bledožuta rođaka ima više vitamina A od bilo koje druge zelene salate. Činijica njenog lišća obezbeđuje preporučenu dnevnu dozu. Koren cikorije, omiljenog sastojka u herbalnim kafama, sadrži antikancerozni ugljeni hidrat inulin, koji sprečava rak debelog creva. Inače zelena salata je zdravija što je zelenija. Naime, tamno zeleno lišće sadrži sedam puta više antikancerogenih karotenoida od „puterice“. Više od polovine su lutein i zeksantin, verni čuvari očiju.

Crni luk – Retko koje povrće je toliko proučavano kao crni luk. Kad se zna za šta je sve koristan, zaboravite na njegov miris. Dokazano je da sprečava rak, jača kosti, ublažava simptome astme i štiti od srčanih obolenja. Analiza više od 200 namirnica pokazala je da je upravo crni luk najviše uticao na smanjenje indeksa raka pluća. Poznato je da crni luk, kao i beli luk i praziluk, suzbijaju i rak dojke, jednjaka i želuca. Tu blagodet istraživači pripisuju kvercetinu i česticama sumpora.

Čaj – Zeleni čaj može da spreči rak organa za varenje, rak dojke i pluća. Antioksidansi iz zelenog čaja, zvani katehini, štite ćelije od napada slobodnih radikala. Flavonoidi u crnom čaju sprečavaju slepljivanje krvnih pločica, što je faktor rizika za srčana obolenja. Naučnici preporučuju da se dnevno popije jedna do pet šolja čaja.

Šargarepa - Šargarepa je nezamenljivi sastojak jela tokom cele godine, u supi, u čorbi, kao prilog jelu, u salati ili soku. Najbolje je koristiti je svežu ili sveže ceđen sok. Uz to, u 100g sveže šargarepe ima samo 42 kalorije. Šargarepa je dragocen eliksir za čitav organizam. Snižava nivo lošeg holesterola, smanjuje rizik od moždanog udara, ima važnu ulogu u prevenciji raka, dobra je za vid, kod anemije itd.