Zelene pijace

Zelene pijace, gotovo odumrle krajem dvadesetog veka u većini razvijenih zemalja sveta, kao prevaziđeni, tradicionalni oblik plasmana pre svega svežeg voća i povrća, doživljavaju ponovni procvat u poslednjih desetak godina. U Velikoj Britaniji npr., 1997. godine nije postojala ni jedna zelena pijaca. Sada ih ima preko 200, kako u seoskim tako i u urbanim sredinama. Međutim, u mediteranskim zemljama, u Italiji i Francuskoj posebno, kupovina namirnica se nikad nije mogla ni zamisliti bez pijaca, punih sočnih plodova, zeleniša, ribe, salata, cveća i ko zna čega još.

Zelene pijace su mesta, uglavnom na otvorenom, na koja lokalni poljoprivrednici iznose svoje proizvode, kako bi ih direktno prodavali potrošačima. Budući da nude neposredni oblik plasmana voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda (jaja, mesa, mlečnih proizvoda itd.), one su nezamenjive za snabdevanje svežim namirnicama. Prednosti snabdevanja na pijacama su i bogatiji asortiman voća i povrća, kao i konkurentni kvalitet i cene proizvoda.

Zelene pijace bi trebalo da nude zdravu hranu, koja nije proizvedena na veliko, a samim tim veće su šanse da je proizvedena bez pesticida i veštačkih đubriva. Meso, jaja i mlečni proizvodi su svakako kvalitetniji, jer individualni proizvođači ne koriste masovno hormone i antibiotike u gajenju živine i stoke. Sve češće, poseban deo pijace se odvaja za prodaju samo organske hrane, koja je i najzdravija.

Za razliku od supermarketa,  hrana na pijacama bi trebalo da bude i jeftinija, ili je to bilo nekada kada ste imali na pijacama više proizvođača a manje preprodavaca.

U svakom slučaju, zelene pijace su živa, pulsirajuća mesta, za razliku od supermarketa, gde možete da upoznate proizvođače hrane koju kupujete i da sa njima razgovarate. Na njima su uglavnom prisutni stalni prodavci iz okolnih sela i redovni posetioci pijaca imaju svoje omiljene snabdevače.

Zelene pijace u velikim gradovima Srbije danas ispunjavaju sve zakonske uslove za trgovinu hranom, a proizvođače i kupce štite od hladnoće i visokih temperatura. Ove pijace se sastoje od natkrivenog dela sa tezgama za prodaju zeleniša, od ribarnica i posebno izgrađenih mlečnih hala za prodaju sira, kajmaka, mleka i mesa. Građanima je omogućeno snabdevanje higijenski ispravnim, svežim proizvodima, po važećim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane. Takođe, na pijacama postoje posebno odvojeni delovi za zanatlije - pekare, proizvođače kora, voskare, grnčare itd., kao i drugi trgovački sadržaji. Danas samo u Beogradu postoji oko 120 pijaca, onih centralnih gradskih i opštinskih.

Mnogi stručnjaci smatraju da su investicije u pijace, kao i u poljoprivredne proizvođače hrane, investicije u budućnost. One su pogodan način da se ostvare mnogi ekološki, ekonomski i društveni ciljevi i pomogne održivi razvoj. Sve je više potrošača koji traže zdrave proizvode i to ne bi trebalo da predstavlja problem u zemlji prema kojoj je priroda bila veoma blagonaklona.

Gde se vi snabdevate namirnicama? ->