Autor Tema: Zov svrhe  (Pročitano 1741 puta)

Stalker

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 4
Zov svrhe
« poslato: 02 Oktobar 2013, 09:48:46 »
Svrha je izvan domašaja sveta koji znamo. Ona je nešto kao energetski talas, zrak enerije koji svojevoljno prijanja uz nas. Zbog takve spoljne prirode svrhe postoji razlika između tela kao spoznaje svakodnevnog života i tela kao energetske jedinice koja nije deo te spoznaje. U tu energetsku jedinicu spadaju i delovi tela koji se ne mogu videti, kao što su unutrašnji organi i energija koja kroz njih protiče. Upravo se tim delom energija može direktno opažati energija.
Svrha (namera) je večna sila koja prožima ceo svemir - sila koja je do te mere svesna sebe da može da odgovori na poziv ili komandu. Pomoću svrhe se mogu osloboditi ne samo ljudske mogućnosti percipiranja, nego i sve ljudske mogućnosti akcije.
Granice ljudske sposobnosti opažanja su “čovekov okov“, što znači da postoji granica ljudskih sposobnosti kojima upravlja ljudski organizam. Ove granice nisu samo tradicionalne granice poslušne misli, nego svih resursa koji su zarobljeni u ljudskom organizmu.
 ???

Stalker

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 4
Odg: Zov svrhe
« Odgovor #1 poslato: 02 Oktobar 2013, 10:05:18 »
Verujem da se ti resursi nikada ne koriste zbog predrasuda o ograničenim čovekovim sposobnostima, što nema nikakve veze sa stvarnim ljudskim potencijalom.

Opažanje energetskog toka u svemiru nije arbitrarno ili idiosinkratično: vidovnjaci su svedoci formulacije energije, koje se dešavaju same od sebe i bez ljudskih posredovanja. Zbog toga je percepcija takvih formulacija, sama po sebi, ključ za oslobađanje zarobljenog ljudskog potencijala koji obično nikada ne ulazi u igru. Da bi se izazvala percepcija tih energeuskih formulacija, moraju se angažovati sveukupne ljudske sposobnosti za opažanje.