Svetska
zdravstvena
organizacija
(SZO)
procenjuje
da je
epidemija
gojaznosti
uveliko
zahvatila
Evropu, jer
se u
poslednjih
20 godina
broj
gojaznih
osoba
utrostručio.
Polovina
odraslog
stanovništva
Evrope je
gojazno, a
jedno od
petoro dece
ima
prekomernu
telesnu
težinu. 80
miliona dece
i
adolescenata
u Evropi ima
prekomernu
težinu, što
potvrđuje da
epidemija
prelazi na
mlade i
predstavljaće
najveći
zdravstveni
izazov za
sledeće
generacije.
|
 |
Broj gojazne
dece je
danas 10
puta veći u
odnosu na
1970 godinu.
Više od
milion
smrtnih
slučajeva
godišnje za
uzrok ima
obolenja
koja su
vezana za
gojaznost.
Glavni
uzroci
širenja
epidemije su
dramatična
redukcija
fizičke
aktivnosti i
nasuprot
tome, loše
navike u
ishrani –
korišćenje
energetski
visoko
bogate hrane
i napitaka,
u
kombinaciji
sa
nedovoljnim
korišćenjem
voća i
povrća.
Prema
podacima SZO
u Evropi,
dve trećine
stanovništva
nije fizički
aktivno,
onoliko
koliko je
potrebno da
bi održali
svoju
telesnu
težinu. Kod
nas je
slična
situacija.
Samo u
nekoliko
zemalja
Evrope
potrošnja
voća i
povrća je na
preporučenom
nivou.
Sve ovo su
razlozi zbog
kojih je
doneta
evropska
povelja i
platforma za
borbu protiv
gojaznosti.
Kroz tu
globalnu i
sinhronizovanu
akciju, u
kojoj svaka
zemlja ima
svoje
obaveze i
odgovornosti,
očekuje se
da se
vidljivi
rezultati
postignu u
narednih 4 –
5 godina,
posebno za
decu i
adolescente.
Međutim,
predviđa se
da će
značajnije
smanjenje
gojaznosti
kroz
programe
poboljšane
ishrane i
povećane
fizičke
aktivnosti (kroz
promenu
životnog
stila)
početi da se
beleži tek
od 2015.
|
 |
Među merama
su i one za
smanjenje
marketinškog
pritiska za
korišćenje
visokoenergetske
hrane i pića,
sa posebnom
pažnjom na
decu i
adolescente,
čije
neiskustvo
može da bude
eksploatisano
u
komercijalnim
aktivnostima. Svi u
društvu, pa
i mediji,
imaju veliku
odgovornost
za širenje
informacija
o rizicima
koje
gojaznost
nosi i za
podizanje
svesti ljudi
da više
brinu o svom
zdravlju.
Preventivne
aktivnosti
obuhvataju
promociju
dojenja,
veću
dostupnost
zdrave hrane,
voća i
povrća, kao
i redukciju
masti,
šećera i
soli u
raznim
proizvodima
i adekvatno
označavanje
namirnica.Podrazumevaju
i više
izdvajanja
za
rekreaciju i
vežbanje,
redukciju
gledanja
televizije,
promociju
vožnje
bicikla i
šetnje i
motivisanje
ljudi za
bavljenjem
sličnim
aktivnostima.
Ukratko,
preventiva
gojaznosti
traži
promenu
stila života.
Velika
Britanija
prednjači u
sprovođenju
evropskog
rata protiv
gojaznosti
dece.
Britanske
vlasti su
već
zabranile
reklamiranje
nezdravih
prehrambenih
proizvoda
namenjenih
deci. Do
kraja ove
godine će i
sa malih
ekrana i iz
dečjih
časopisa
morati da
nestanu
reklame za
slane
grickalice,
slatke
gazirane
napitke i
čokoladice.
Predstavljamo
vam i
kompletan
sažetak
jedne
studije koja
je rađena u
Srbiji, u
Nišavskom
okrugu.
“Gojaznost
kod dece
osnovnoškolskog
uzrasta u
Nišavskom
okrugu
(1)
MEDICINSKI
FAKULTET
UNIVERZITETA
U NIŠU (2)
INSTITUT ZA
ZAŠTITU
ZDRAVLJA U
NIŠU (3) DOM
ZDRAVLJA NIŠ
Sažetak:
Zbog
povezanosti
sa brojnim
faktorima
rizika za
nastanak
masovnih
nezaraznih
bolesti,
trendove u
gojaznosti
kod dece je
neophodno
brižljivo i
kontinuirano
pratiti.
Cilj rada je
bio utvrditi
prevalencu
gojaznosti
kod dece
osnovnoškolskog
uzrasta iz
Nišavskog
okruga.
Ukupno je
ispitano
10.274
deteta
(5.021 dečak
i 5.253
devojčice)
uzrasta od 7
do 15 godina.
Istraživanje
je radjeno
kao
transverzalna
studija
tokom 2002.
i 2003.
godine.
Standardnim
postupcima
merene su
telesna masa
i telesna
visina, na
osnovu kojih
je računat
indeks
telesne mase.
Nađena
prekomerna
telesna masa
(P85 - P95)
je kod
dečaka
iznosila od
9.8-10.0 %,
a kod
devojčica
9.6-10.11% u
zavisnosti
od uzrasta.
Gojaznost je
utvrdjena
kod 5.0-5.15
% dečaka i
5.01-5.33 %
devojčica.
Indeks
telesne mase
preko 85-og
percentila
imalo je
ukupno od
14,3 % dece
(devojčice
uzrasta 7
godina ) do
15.19 % (devojčice
uzrasta 12
godina ),
što je
znatno više
u odnosu na
ranije
sprovedena
istraživanja.
Dobijeni
rezultati
potvrdjuju
da je
neophodna
hitna, dobro
osmišljena
društvena
akcija za
sprečavanje
epidemije
gojaznosti
medju decom
u našoj
zemlji.” |
|
