„Sve je,
jednostavno,
postalo
lično.
Sloboda je
novi,
nezaustavljivi
virus. Sve
nas je više
što sa sebe
stresamo
čelične
okove. Pravo
na izbor
caruje.
Napuštamo
stari način
življenja –
kako u
Evropi, tako
i u Aziji i
obe Amerike.Tradicionalne
institucije
odbijaju da
prihvate
odgovornost
za nas.
Socijalne
ustanove
zatvaraju se
zbog nebrige
ili
političkih
dogmi.
Njihova
propast je
surova
životna
istina, koju
ni veći
porezi ne
mogu
ublažiti.
Više slobode
znači i više
odgovornosti.
Ako vi ne
iskoristite
svoje pravo
na izbor, to
će neko
drugi, negde
drugde,
učiniti
umesto vas.
Budite
sigurni, pri
tom, da ih
vaše dobro
neće
preterano
zanimati.“
I kao što se
dalje
napominje,
umesto da
ljudima
govorimo šta
da misle,
pozivamo ih
da sagledaju
promene koje
utiču na
naše društvo,
privredu,
posao, na
naše
zdravlje i
na kvalitet
našeg života.
„Nadamo se
da će bar
nekima od
vas ovaj
vodič kroz
današnjicu
pomoći da
donesete
mudrije
odluke ili,
ako ništa
drugo, da
shvatite da
je i
nedonošenje
odluke
takođe
odluka. Ali,
pre ili
kasnije neku
odluku
morate
doneti. Pa
onda, neka
bude pametna.“
Prilike za
ispunjeniji
život, za
istinsku
šansu da
ostvarite
svoje snove,
danas su
veće nego
ikada pre.
„Ali, da bi
se
oslobodili
siromaštva,
one tamne
senke koja
odvajkada
prati
čovečanstvo,
moramo da se
dogovorimo
šta dobar
život,
zapravo,
podrazumeva.“
Danas je
ostvareni
profit za
mnoge postao
jedino
merilo
uspeha.
Umesto da
novac bude
javno dobro
i služi
zadovoljenju
potreba
ljudi i
postizanju
sreće
čovečanstva,
sve više je
prisutan
egoističan
pristup
pojedinaca i
određenih
grupa, koji
zarad svog
profita ne
prezaju da
unište pravo
na naše
najveće
dobro, a to
je zdravlje.
Da u tome ne
bismo otišli
u potpunu
krajnost,
vreme je da
napravimo
Pauzu plus.
Vreme je da
se zamislimo,
ako ne nad
sobom onda
nad brojnim
poučnim
primerima,
koji su
prisutni
svuda oko
nas. Da
postavljanjem
pitanja o
drugima, o
sebi, o
tuđim i
našim
iskustvima,
dođemo do
odgovora da
li u ovom
prividno
neorganizovanom
svetu ipak
postoji
recept za
srećniji
život.
Ono što
čoveka
pokreće na
aktivnost i
što je
praktično
osnovni
smisao
njegovog
postojanja i
života su
emocije.
Ključno
pitanje je
da li on te
emocije
realizuje
ili ne. Da
li smo
uopšte
svesni svoje
osećajne
prirode i
svojih
ljudskih
potreba? Da
li znamo
koje su te
potrebe?
Neki
očigledno
znaju, oni
koji veoma
dobro
manipulušu
masama,
zarad
sopstvenog
profita..
Međutim, kao
što u Funky
Business-u
piše –
“globalni tržišni
kapitalizam
nije
politička
ideologija;
on nije ni
dobar ni
loš, ni
ispravan ni
pogrešan –
on
jednostavno
jeste...
Moramo da
shvatimo da
tehnološki
razvoj
iziskuje
promene u
našim
institucijama
i našim
vrednostima.
Ako takvih
promena
nema,
tehnološki
razvoj ne
može
proizvesti
finansijske,
emocionalne
i ljudske
vrednosti
kakve
očekujemo.”
Jedna od
opštih
smernica u
knjizi je -
da biste u
ovo doba
jedino
izvesnih
neizvesnosti
bili i
uspešni i
zadovoljni
svojim
životom, da
biste uopšte
preživeli,
morate da se
naoružate
jedinim
pravim
oružjem –
znanjem.
U knjizi
ćete naći
više dokaza
za to da se
moć od onih
koji u posao
ulažu novac
preselila
kod onih
koji u njega
ulažu svoje
sposobnosti.
Eto razloga
da ponovo
citiramo
Duška
Radovića
“Molimo
pametne i
poštene da
čuvate
zdravlje i
ne gubite
nadu. Za
svaki
slučaj. Ako
vam niko
drugi ne
pomogne.”
|
