| Koje fizičke aktivnosti se kome preporučuju |
|
 |
|
Preporukom fizičkih
aktivnosti bavi se
primenjena naučna
disciplina –
kineziološka
rekreacija – u
okviru kineziologije.
Jedno od pravila
glasi da svako ima
svoj sport, pa je
nemoguće nekome
nametnuti određenu
aktivnost u kojoj se
on jednostavno ne
nalazi. Npr.,
plivanje spada u
najzdravije sportove,
međutim mnogi ne
žele plivati jer im
je teško ili ne žele
da ih drugi gledaju.
Neadekvatna sportska
aktivnost vodi
jedino u odustajanje,
što dodatno
komplikuje stvari.
Potrebno je svakome
naći odgovarajuć
aktivnost. Zato je u
mladosti važno
upoznati decu sa
većinom sportova,
kako bi za svoju
rekreaciju i
zdravlje odabrali
ono što vole.
Za mlade u razvoju,
od predškolskog doba
do kraja srednje
škole, poželjne su
aktivnosti koje
podstiču celovit
razvoj motorike, a
time i psihe. To su
sve sportske igre (košarka,
fudbal, rukomet,
odbojka) i sportske
aktivnosti poput
borilačkih veština
ili tenisa. Deca se
pravilno razvijaju
ali i uče pravila
igre, socijalizuju
se, uče gubiti i
pobeđivati, igraju
se, zabavljaju i
druže. Što su mlađi,
igre treba da im
budu više
prilagođene, koristi
se više rekvizita i
pomagala i
primjenjuje se
specifična metodika
rada s njima. Deca
do polaska u školu
mogu savladati
brojne sportske
tehnike i steći
znanja koja će im
biti korisna čitav
život (plivanje,
vožnja bicikla i
rolera). Za školarce
i studente veoma je
važna redovna
fizička aktivnost
zbog prekomernog
sedenja i učenja. Za
njih su naročito
korisne aktivnosti u
prirodi - hodanje,
trčanje i svi
sportovi koji
podstiču druženje.
Za decu i mlade
poželjno je češće
organizovati
sportske kampove u
prirodi, čije bi
aktivnosti trebali
oblikovati
stručnjaci. |
|
 |
| Za radnu populaciju
potrebno je, na
temelju potreba i
svih relevantnih
pokazatelja zdravlja,
izraditi programe
sportske rekreacije
koji bi se
sprovodili u
najbližem centru.
Što su osobe starije,
a starenje počinje
već nakon navršene
30. godine života,
sve više su poželjne
cikličke, aerobne,
jednostavne i
prirodne aktivnosti.
Tu spadaju brzo
hodanje, hodanje
uzbrdo (tracking),
jogging, trčanje,
planinarenje,
nordijsko hodanje,
vožnja rolera,
plivanje. Sve to po
mogućnosti na čistom
vazduhu i ako je
moguće svaki dan. To
su programi uz pomoć
kojih se sprečavaju
bolesti današnjice,
srčane bolesti,
dijabetes tipa II i
sl., a posebno dobro
deluju na
otklanjanje stresa.
Stres rezultira
preteranom napetošću,
a s tim je u vezi i
povišen krvni
pritisak, kao i
brojne psihosomatske
bolesti. Za osobe
koje su pod stresom
posebno je pogodno
plivanje, joga,
šetnja ili pešačenje
u prirodi i sve
aktivnosti koje
umiruju. |
 |
Za osobe starije od
65 godina potrebne
su cikličke
aktivnosti, ali i
ciljano usmerene,
prema specifičnim,
oslabljenim
područjima. Treba
voditi računa o tome
da osobe starije
životne dobi žele
druženje pa je rad
trenera posebno
važan, kad je u
pitanju motivacija.
Za osobe koje imaju
problema s kretanjem
poželjno je vežbanje
u vodi. U sportskoj
rekreaciji su
prisutni i složeni
programi u okviru
team buildinga,
wellnesa, fitnessa i
sl. Sadržaji i
opterećenja treba da
budu prilagođeni
grupama ili
pojedincima. Sportske igre,
takmičenje i
previsok intenzitet
aktivacije uglavnom
imaju
kontraindikovano
delovanje na
organizam u godinama. |
|
| Nezavisno od toga
kojom se aktivnošću
osoba bavi, bilo bi
dobro da u svoju
rekreaciju uvrsti
minimalno 30 do 45
minuta cikličke
aktivnosti najmanje
tri puta nedeljno.
Aktivnost treba da
bude
u odgovarajućoj zoni
opterećenja, a ona
je 220 minus godine
života puta 0,65 do
0,75. Osobama koje
imaju višak
kilograma
preporučuje se
hodanje, jer je brži
srčani ritam od
dopuštenog
kontraindikovan.
Najbolje je da se
konsultuju sa svojim
lekarom. |
|
|
|
|
|
|
