Lubenica je
poreklom iz
Afrike. Još
u 10. veku
preneta je u
Kinu, gde je
danas i
najveća
proizvodnja,
a Mavari su
je u 13.
veku preneli
u Evropu.
Danas uspeva
širom sveta,
u svim
toplijim
oblastima.
Najpoznatije
države u
kojima se
uzgajaju
lubenice, u Evropi, su
Grčka i
Makedonija.
|
 |
Lubenica je
retko povrće
koje se
često smatra
voćem, jer
je veoma
slatka i
najviše se
koristi kao
poslastica.
Zvanično,
lubenica,
kao
jednogodišnja
biljka iz
porodice
tikvi,
svrstava se
u povrće.
Plod
sadrži
preko
90%
vode,
vrlo
malo
belančevina
i
10%
voćnog
šećera. |
Osim
vode i
šećera, u
lubenici ima,
na 100 g i
vitamina A,
C i vitamina
grupe B, kao
i 200
mikrograma
beta-karotina,
5 mikrograma
folata, 158
miligrama
kalijuma, 10
miligrama
kalcijuma,
po 11
miligrama
fosfora i
magnezijuma,
0,8
miligrama
gvožđa, 0,12
miligrama
bakra i 0,3
miligrama
cinka, 1
mikrogram
joda i 11
mikrograma
fluora (dobar
za zdravlje
zuba i usne
šupljine).
| Lubenica,
zbog svega
pobrojanog,
povoljno
utiče na
organe za
varenje,
jetru, srce
i krvotok, a
posebno na
bubrege jer
ih tera da “rade”,
čime se
izlučuju i
otrovi iz
tela i
sprečavaju
urinarne
infekcije.
Kao i sve
crveno voće
i povrće (mada
lubenica
može biti i
žuta),
sadrži i
antioksidans
likopen pa
štiti od
pojedinih
vrsta
raka.Osvežavajuća
svojstva
potiču od
jabučne i
limunske
kiseline.
Pošto sadrži
mnogo vode i
to one koja
odlazi u sve
ćelije i
tkiva,
lubenica
leti
izvanredno
hladi i gasi
žeđ.
|
 |
Zanimljivo
je da
lubenica
vodu ne
ispušta
odmah, jer
organizam
prvo mora da
svari njenu
tkivnu
rešetku (od
celuloze), a
to je
prednost u
odnosu na
čašu bilo
kog
rashlađenog
napitka, jer
telo
postepeno
dobija
tečnost.
Energetska
vrednost u
100 grama
iznosi svega
88 kJ (21
kcal) pa je
idealna za
konzumiranje
prilikom
držanja
dijeta.
U ishrani se
koristi
sveža, u
voćnim
salatama i
za
pravljenje
slatkog.
|
