| U davna
vremena,
začini su
bili
privilegija
bogatih,
koji su ove
aromatične
biljke
plaćali
zlatom i
svilom.
Vremenom je
začinsko
bilje
postalo
dostupno i „običnim
smrtnicima“.
Pojedine
vrste su
prerasle u
ključne
simbole
nacionalnih
kuhinja. |
 |
Srpska
kuhinja ne
može da se
pohvaliti
naročitom
raznovrsnošću
u
svakodnevnoj
upotrebi
začina.
Jeste da su
kuhinje
naših baka i
mama
mirisale na
cimet, jer
je pita od
jabuka
tradicionalno
nezamisliva
bez ovog
začina.
Slavsko žito
je dobro tek
kada se u
njega
naredna malo
muskatnog
oraščića.
Neki kuvano
vino neće ni
da okuse ako
u njega nije
ubačen
karanfilić.
Pa ipak,
većina
srpskih
domaćica (domaćina)
uglavnom
koristi samo
biber i
mlevenu
papriku. Čak
je i
bosiljak,
koji je
vekovima
poštovana
biljka među
Srbima,
doskora
korišćen
uglavnom za
pripremu
čaja,
inhalaciju
ili verske
obrede, a
samo su ga
retki
dodavali u
sos od
paradajza.
Verovalo se
da je za
poboljšenje
ukusa nekog
jela
dovoljno u
njega
staviti
jednu kašiku
univerzalnog
začina, tipa
Vegeta,
začin C i
slično (da
ne
reklamiramo
previše).Nije
se mnogo
razmišljalo
o tome da se
radi o
mešavini
neznatne
količine
sušenog
povrća i
znatno većeg
udela soli,
natrijum
glutaminata
i drugih
hemijskih
supstanci sa
famozne E
liste.
|
 |
Tek u
poslednje
vreme, sa
opštim
promenama
koje stižu
kod nas,
došli su i
začini iz
uvoza. Ima
ih u raznim
pakovanjima,
raznih
proizvođača,
a tu su i
oni koje
možete sami
uzgajati.
Eksperimentišite
i
uživajte, jer
pored toga
što imaju
izuzetan
ukus i miris
većina
začina je
veoma zdrava.
Zato naučite
da ih
uzgajate, da
ih koristite
ili možda da
nekog
zavedete. |
|
