|
|
Pšenične klice – Smatraju ih robnom kućom hranljivih sastojaka, a saznaćete i zašto. Pšenične klice su koncentrat velikog broja vitamina i minerala. I mala količina u dnevnoj porciji cerealija ili kao deo neke salate, obezbeđuje 8 do 32% dnevne potrebe za većinom vitamina i minerala. Pšenične klice su izuzetno bogate vitaminom E (dokazano smanjuje opasnost od srčanog udara), cinkom (štiti od raka i ubrzava zarastanje rana) i folatima (preventiva protiv urođenih mana, raka debelog creva i srčanih obolenja). |
|
| Semenke lana – Ko bi rekao da su ove male semenke jedan od malobrojnih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina, kojima se pripisuje moć smanjenja srčanih bolesti, moždanog udara, raka i depresije. Semenke lana sadrže i fitoestrogen koji određuje profil holesterola. Lan pomaže i protiv zatvora. |
|
|
|
|
Soja – Većina istraživanja potvrđuje njen potencijal u sprečavanju raka i kardiovaskularnih bolesti, pre svega zahvaljujući izoflavonima. Zamenom namirnica životinjskog porekla proteinima soje, smanjuje se rizik od srčanih obolenja, povećanog holesterola, triglicerida i visokog pritiska kod muškaraca i žena. |
|
| Spanać – Tamnozeleno lišće spanaća, kao i blitve, koprive i zelja je puno boraca protiv raznih vrsta bolesti. Jedan tanjir barenog spanaća zadovoljava 66% dnevne potrebe za folatom. Tamnozeleno lišće je i bogat izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina C i K. Svakako je riznica gvožđa i to znaju svi koji su gledali Popaja. |
|
|
|
|
Trešnje – Ovo voće svakako zaslužuje mnogo bolje mesto u vašoj ishrani od ukrasa na torti ili u koktelu. Trešnje su glavni izvor perilil alkohola, koji ubija ćelije raka, štedeći pri tom zdrave ćelije. Sadrže i melatonin, hormon koji normalizuje ciklus sna. |
|
| Cvekla - Uprkos slatkastom ukusu plod srednje veličine ima samo 22 kalorije. Cvekla je bogat izvor folne kiseline, važnog vitamina grupe B. Istraživanja pokazuju da antioksidansi u cvekli mogu da spreče srčane bolesti. Jedan od njih, betanin, smanjuje loši holesterol. |
|
|
|
|
Cikorija i zelena salata – Ukoliko volite zelenu salatu, potrudite se da dodate po malo i cikorije . Ta bledožuta rođaka ima više vitamina A od bilo koje druge zelene salate. Činijica njenog lišća obezbeđuje preporučenu dnevnu dozu. Koren cikorije, omiljenog sastojka u herbalnim kafama, sadrži antikancerozni ugljeni hidrat inulin, koji sprečava rak debelog creva. Inače zelena salata je zdravija što je zelenija. Naime, tamno zeleno lišće sadrži sedam puta više antikancerogenih karotenoida od „puterice“. Više od polovine su lutein i zeksantin, verni čuvari očiju. |
|
| Crni luk – Retko koje povrće je toliko proučavano kao crni luk. Kad se zna za šta je sve koristan, zaboravite na njegov miris. Dokazano je da sprečava rak, jača kosti, ublažava simptome astme i štiti od srčanih obolenja. Analiza više od 200 namirnica pokazala je da je upravo crni luk najviše uticao na smanjenje indeksa raka pluća. Poznato je da crni luk, kao i beli luk i praziluk, suzbijaju i rak dojke, jednjaka i želuca. Tu blagodet istraživači pripisuju kvercetinu i česticama sumpora. |
 |
|
|
|
Čaj – Zeleni čaj može da spreči rak organa za varenje, rak dojke i pluća. Antioksidansi iz zelenog čaja, zvani katehini, štite ćelije od napada slobodnih radikala. Flavonoidi u crnom čaju sprečavaju slepljivanje krvnih pločica, što je faktor rizika za srčana obolenja. Naučnici preporučuju da se dnevno popije jedna do pet šolja čaja. |
|
| Šargarepa - Šargarepa je nezamenljivi sastojak jela tokom cele godine, u supi, u čorbi, kao prilog jelu, u salati ili soku. Najbolje je koristiti je svežu ili sveže ceđen sok. Uz to, u 100g sveže šargarepe ima samo 42 kalorije. Šargarepa je dragocen eliksir za čitav organizam. Snižava nivo lošeg holesterola, smanjuje rizik od moždanog udara, ima važnu ulogu u prevenciji raka, dobra je za vid, kod anemije itd. |
|
|
|
|
Šljive – Čuveno laksativno dejstvo šljiva delimično potiče iz njihovih 2,5 g vlakana na samo 4 ploda. 2 dl soka od šljiva obezbeđuju 2g, što je zapanjujuće, budućida u većini sokova nema vlakana. Šljive i sok od šljiva sadrže i dihidrofenil izatin, koji podstiče rad creva i olakšava im redovno pražnjenje. U šljivama ima i tartarne kiseline koja deluje kao prirodni laksativ. Dnevna doza je 3-4 šljive ili čaša soka od šljiva. |
|
| Špargle – Istraživanja su pokazala da sastojak saponin, izvađen iz špargli, zaustavlja rast ćelija leukemije. Saponini, takođe, smanjuju i nivo holesterola u krvi. |
|
|
|
