|
|
Avokado – Neki ga smatraju prirodnim maslacem i stvarno, ovo voće je najbolje kad se namaže na tost. U odnosu na pomenuti mlečni proizvod, ista količina avokada sadrži tek četvrtinu kalorija i ukupnih masti.
Avokado ima više zdravih mononezasićenih masti, vlakana, vitamina E, folne kiseline i kalijuma od većine drugih vrsta voća. Pobeđuje ih i po količini luteina, moćnog antioksidansa koji čuva oči od katarakte. Lutein štiti i kardiovaskularni sistem od ateroskleroze (zadebljanja i otvrdnjavanja arterija). Iako sadrži čak 80% kalorija iz masti, avokado smanjuje obe vrste masnoća u krvi i holesterol i trigliceride. |
|
Badem – Ako baš morate nešto da gricnete s vremena na vreme, sa bademom nećete pogrešiti. 48 koštica badema obezbeđuje 50% dnevne potrebe za magnezijumom, mineralom od izuzetnog značaja za zdravlje. Ovo koštunjavo voće je i dragocen izvor važnog vitamina E, vlakana i mononezasićenih masti. Potrebno je pojesti bar 30 g badema, kao jednu od pet porcija koštunjavog voća nedeljno, za očuvanje zdravlja.
|
|
|
|
|
Banane – Većina ljudi unosi više soli (natrijuma) nego kalijuma, iako bi trebalo da bude obrnuto. Srećom, većina voli banane. Njih ima cele godine i tako možete svakodnevno da ih jedete. Jedna srednja banana sadrži 465 mg kalijuma. |
|
| Beli luk – O belom luku je urađeno na stotine naučnih studija, a lista njegovih lekovitih osobina je veoma duga. Štiti od raka, srčanih obolenja, bakterijskih infekcija i još mnogo čega. Kad je reč o bolestima srca, beli luk smanjuje faktore rizika: visok pritisak, visok holesterol i zgrušavanje krvi. |
|
|
|
|
Bela rotkva – Oštar ukus ovog povrća delimično potiče od antikanceroznog sastojka koji se zove izotiocijanat. Ti sastojci rasteruju kancerogene materije pre nego što izazovu bolest. Činijica strugane rotkve sadrži i obilje vitamina C i 3 g vlakana. |
|
| Boranija – Tanjir boranije je vrlo dobar izvor vlakana – 4 g i obezbeđuje 20% dnevne potrebe za vitaminom C i 17% vitamina A, uglavnom kroz beta-karotin. Zelena boranija sadrži još dva karotenoida, lutein i zeksantin, koji štite od slepila izazvanog degeneracijom tkiva. Ovo povrće može da smanji i nivo šećera u krvi. |
|
|
 |
Borovnica – Borovnica spada u tri vrste voća i povrća sa najviše antioksidanata. Uprkos sićušnim bobicama ona je jedan od najjačih lekova za stres i proces starenja, zahvaljujući crvenom pigmentu antocijaninu. Borovnica pomaže mozgu da uspešno proizvede dopamin, hemijski sastojak važan za dobru memoriju, skladne pokrete i osećaj zadovoljstva. Borovnice sprečavaju i infekcije urinarnog trakta. |
|
| Brokoli – Deca, a i većina odraslih, nisu baš oduševljeni zelenim „čupavcima“, a trebalo bi da budu. Naime, naučnici stalno otkrivaju nov koristan sastojak u ovom povrću. Brokoli sadrže dve jake antikancerogene supstance – sulforafan i indol-3-karbinol. Sulforafan veoma efikasno uništava kancerogene hemikalije koje unesemo sa hranom. Sulforafan ubija i bakteriju H. pylori koja izaziva čir na želucu i koja, prema novim istraživanjima, povećava i rizik od raka želuca. Indol-3-karbinol pomaže organizmu da bolje koristi estrogen, kao potencijalnu zaštitu od raka dojke. Brokoli su bogati i luteinom i zeksantinom koji štite očne ćelije od promena. Porcija brokolija sadrži obilje i drugih korisnih sastojaka: 6 g vlakana, 10% dnevne potrebe za kalcijumom, 8% za selenom, 70% za vitaminom A, 123% vitamina C i 26% folata. Za dobro zdravlje preporučuje se čak i pet porcija ovog povrća nedeljno. |
 |
|
|
|
Brusnica – U crvenim bobicama ima više fenola nego u crnom grožđu i 18 drugih vrsta voća. Fenoli su sastojci biljaka koji smanjenjem lošeg holesterola štite od ateroskleroze. Brusnice bakterijama doslovno ne daju da rade šta hoće. Stručnjaci veruju da su proantocijanini onaj njihov aktivni sastojak koji sprečava bakteriju E. coli da se zalepi za zidove bešike i prouzrokuje infekciju urinarnog trakta. |
|
| Bundeva – Puna je beta karotina i glavni je izvor alfa-karotina, blokatora karcinoma. 30 g semenki bundeve sadrži 20% dnevne potrebe za cinkom, koji jača imunitet i 38% potreba za magnezijumom koji je presudan za kontrakcije mišića, uključujući srčani mišić. Studije pokazuju da je jedan sastojak semenki odlična prevencija za benigno uvećanje prosatate (česta tegoba kod muškaraca preko 50 godina). |
|
|
 |
Grašak – Podseća na pasulj a spada u zeleniš. Ima manje proteina i više vode od pasulja, a sadrži slične hranljive sastojke kao zeleniš, vitamin K i beta-karotin npr. Važni sastojci su mu lutein i zeksantin, koji sprečavaju propadanje očnog tkiva. |
|
| Grejpfrut – je bogata riznica pektina, moćnog borca protiv holesterola, koji je ustvari vrsta vlakna.Grejpfrut je i jedan od najboljih izvora antioksidansa zvanog naringenin, koji sprečava rak. Kao da to nije dovoljno, ovo voće sadrži rekordnu količinu vitamina C, koji je takođe antioksidans. U čaši soka od grejpfruta nalazi se 148% dnevne potrebe za vitaminom C. |
 |
|
