Za normalan život vam treba dobra hrana – hrana sa odgovarajućim hranljivim sastojcima (nutricijentima). Nutricionizam je nauka koja proučava kako telo koristi hranu, kako hranljive sastojke hrane rastvara i apsorbuje u procesu varenja, a zatim iz njih stvara materije koje su potrebne za izgradnju i održavanje organizma. Osnovni zadatak nutricionizma je da utvrdi koje vrste hrane i pića i u kojoj količini obezbeđuju potrebnu energiju i gradivne materije. Znači, dva su osnovna fokusa – energija i hranljivi sastojci.

Energija se definiše kao sposobnost za rad. Sa svakim zalogajem hrane unosite energiju, ali ne obavezno i hranljive sastojke (čuli ste verovatno za prazne kalorije). Vrednost energije određene hrane izražava se u kalorijama, količini toplote koja se proizvodi dok se hrana iskorišćava u ćelijama vašeg tela. Na taj način, hrana je gorivo koje pokreće vaše telo. Isto kao i u automobilu i vi s vremena na vreme (vise puta dnevno) morate da napunite vaš "rezervoar". I kao sto automobil loše radi i na kraju stane, kada duže vreme koristi loše gorivo, slično se dešava i u ljudskom organizmu. Zato morate naučiti da pravite dobar izbor.

Sastojci koji se nalaze u hrani a telu daju energiju su masti i ugljeni hidrati. U izvore energije spada npr. i alkohol (7 kcal/1 g pića).

Evo još malo poređenja sa automobilom. Dnevna potreba organizma za kalorijama je, u stvari, dnevna količina energije koja nam je potrebna za obavljanje svakodnevnih poslova. Kod automobila to bi bila potrošnja na sto kilometara. I kao što postoje različiti modeli automobila, koji za istu razdaljinu troše više ili manje goriva, tako i mi sami u zavisnosti od pola, godina starosti, fizičkih i umnih aktivnosti i jos nekoliko faktora, trošimo različite količine energije.

Pored energetskih potreba, organizam ima potrebu i za gradivnim materijalom, jer neprestano gradi i zamjenjuje stare ćelije novim. Ovaj gradivni materijal nalazi se u proteinima (bjelančevinama).

Vreme je da se upoznamo i sa hranljivim sastojcima.

Hranljivi sastojci su hemijske supstance koje telo koristi da bi izgradilo, održavalo i oporavljalo tkiva. Takođe, daju ćelijama potrebnu energiju da šalju i primaju poruke neophodne za odvijanje osnovnih hemijskih reakcija, koje vam omogućavaju da dišete, krećete se, mislite, osećate, izbacujete otpadne materije i radite sve ostalo svojstveno ljudskim bićima.

Hrana sadrži pet grupa hranljivih sastojaka podeljenih u dve grupe:
- Makronutricijente (makro=veliki) – proteini, ugljeni hidrati i masti
- Mikronutricijente (mikro=mali) – vitamini i minerali
 

Ugljeni hidrati su supstance koje organizam razgrađuje da bi proizvodio energiju, za kretanje, varenje i druge životne procese. Ugljene hidrate sadrže skrobne namirnice kao što su žitarice, krompir, pirinač i šećeri.

Organizam u proizvodnji energije iskorišćava i određene vrste masnoća. Najviše masti (lipida) se nalazi u mesu, mlečnim proizvodima i nekim uljevitim biljkama kao što su avokado, masline i semenke suncokreta. Male količine masti potrebne su za stvaranje zidova oko ćelija, kao i za zdrave nerve.

Proteini ili belančevine, su osnovne supstance za izgradnju organizma i za rast. One se u organizmu razlažu na aminokiseline, koje se zatim ponovo udružuju u korisne belančevine. Veliki deo belančevina koje jedete služi za izgradnju i održavanje mišićnog tkiva. Belančevine se nalaze u mesu, ribi, mahunarkama i zelenom povrću.

Vitamini i minerali su nam potrebni u malim količinama, ali su neophodni za mnoge procese koji organizam održavaju zdravim. Nedostatak vitamina i minerala u ishrani dovodi do bolesti. Ukoliko konzumirate zdrave i raznovrsne namirnice, pre svega dosta svežeg voća i povrća, unosićete dovoljno vitamina i minerala.

Pored pomenutih pet grupa postoji i šesta koja ne spada u hranljive sastojke ali je od izuzetne važnosti. To su vlakna ili dijetna vlakna, kako ih zovu, koja se ne vare i ne apsorbuju u telu, ali doprinose delotvornom radu sistema za varenje. Vlakna hrani daju masu, tako da želudac i creva mogu lakše da je obuhvate i potisnu dalje. Vlakna se nalaze samo u biljnoj hrani, uglavnom u žitaricama i proizvodima od celog zrna žitarica i u mnogim vrstama svežeg voća i povrća. Vlakna doprinose boljem funkcionisanju sistema za varenje i donekle štite od nekih crevnih bolesti, raka dojke i srčanih oboljenja.


 

Šta je uopšte hrana

I naravno - voda

Piramida ishrane

Važnost pravilne ishrane